Da bismo mogli da vam približimo način na koji možete dati otkaz ugovora o radu vašem poslodavcu, odnosno na koji način poslodavac može dati otkaz zaposlenom, pokušaćemo u nekoliko kratkih rečenica da vam približimo kako radni odnos i sam otkaz funkcioniše.
Dakle, Zakonom o radu predviđene su načini na koji možete dati otkaz, i načini na koji vam mogu dati otkaz. U praksi se češće postavlja pitanje da li je otkaz od strane poslodavca upućen zaposlenom u skladu sa Zakonom o radu ili nije. Međutim, u obrnutoj situaciji češće dolazimo do pitanja kako dati otkaz i koja su tačno prava, a i obaveze, zaposlenog u tim situacijama.
Pre svega potrebno je napraviti razliku između radnog odnosa na određeno i radnog odnosa na neodređeno vreme, u narodu poznatije “primljen za stalno”.
Kod radnog odnosa na određeno vreme, kada istekne vreme na koji je zasnovan radni odnos poslodavac nije više u obavezi da produži radni odnos i time može prestati zaposlenje kod istog.
U drugim situacijama kada poslodavac želi da da otkaz zaposlenom u obavezi je da primeni odredbe Zakona o radu koji se tiču otkaza Ugovora o radu od strane poslodavca. Dakle, ukoliko rad nije prestao protekom vremena na koji je zasnovan poslodavac je u obavezi da postupa po zakonu prilikom otkaza Ugovora o radu.
Zakon o radu propisuje niz razloga za otkaz Ugovora o radu od strane poslodavca. Ne bih ih sve nabrajali jer je povelik spisak, ali neki od njih su ako ne ostvarujete rezultate rada ili ako ste osudjeni za krivično delo na radu ili u vezi sa radom. Dalje ako nesavesno izvršavate svoje obaveze, zloupotrebljavate položaj ili ovlašćenja, ili učinite težu povredu radne obaveze. Na kraju jedan od redovnijih razloga za otkaz jesu u slučaju da odbijete zaključenje aneksa Ugovora o radu ili ukoliko vas poslodavac proglasi tehnološkim viškom. Svakako svi razlozi su navedeni su u čl. 179 Zakona o radu.
Pre nego da vam poslodavac da otkaz dužan je da preduzme neke radnje na koje ga Zakon o radu obavezuje. Tako poslodavac ukoliko postoje razlozi za otkaz ugovora o radu mora pre samog otkaza da vas pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu. Tom prilikom mora da vam ostavi i rok za vaše izjašnjenje. Takođe, poslodavac mora da vas prethodno obavesti o vašim nedostatcima u radu, sa uputstvom i rokom za otklanjanje nedostataka, a ukoliko je taj razlog za otkaz samog ugovora.
Na kraju, kao zaključak možemo reći da poslodavac može u svakom trenutku da vam primenjujući jedan od razloga otkaže Ugovor o radu, ali da ukoliko to želi da uradi u skladu sa Zakonom, da mora da sprovede prethodne uslove koje mu Zakon propisije. U praksi poslodavci samo donesu rešenje očekujući da zaposleni na dalje ne ostvaruje svoja prava. Svakako svaki zaposleni uživa sudsku zaštitu od neosnovanih otkaza Ugovora o radu, i u takvim slučajevima može potraživati štetu ili povraćaj na posao.
Poslodavci u velikom broju slučajeva pokušavaju sa zaposlenim da sačine Sporazumni raskid ugovora o radu, kako bi izbegli sve gore navedene obaveze i kako ne bi morali da donesu Rešenje o prekidu radnog odnosa, na osnovu kojih vi možete da ostvarite svoja prava. Savet je da u slučaju otkaza od strane poslodavca ne sačinjavate Sporazum, već da tražite da poslodavac donese Rešenje o prekidu radnog odnosa.
Sve češće zaposleni postavljaju i pitanje kako da daju otkaz poslodavcu i koja su prava zaposlenih, a i obaveze u tim situacijama.
Zakon o radu predviđa da zaposleni ima pravo da otkaže ugovor o radu, u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.
Zakon ne predviđa sankcije zbog nepostupanja po ovim odredbama Zakona o radu. Iako ne predviđa sankcije shodno drugim zakonskim propisima, ukoliko date otkaz poslodavcu van ovih rokova, a poslodavac pretrpi neki vid štete zbog toga, u teoriji isti za tu štetu može da protiv vas podnese tužbu za naknadu štete.
Ukoliko ste zaposleni kom poslodavac želi da da otkaz uguvora o radu, iako je on još na snazi, isti taj poslodavac mora da taj otkaz da u skladu sa Zakonom o radu. U situacijama kada poslodavac samo donese Rešenje o prestanku radnog odnosa, svaki zaposleni u sudskom postupku može da ostvari svoja prava ili da nadokandi štetu usled nezakonitog prestanka radnog odnosa. Rokovi za zaštitu vaših prava su kratki, te tako za podnošenje tužbe za utvrđivanje nezakonitog otkaza imate samo 60 dana od dana prijema Rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.
Pored ovih uslova za otkaz Ugovora o radu prilikom prestanka radnog odnosa poslodavac mora da vam isplati sve neizmirene zarade, poreze, naknade zarade, prekovremeni rad, otpremninu usled otkaza kada je razlog “tehnološki višak”, nakandu za neiskorišćeni godišnji odmor. Takođe, kada je otkaz došao od strane poslodavca imate pravo i na prijavu na biro i isplatu novčane naknade u slučaju nezaposlenosti.
Sve je isto i u slučaju otkaza od strane zaposlenog, gde je jedina razlika otpremnina usled “tehnološkog viška” jer vi kao zaposleni ne možete dati otkaz svojevoljno jer ste “tehnološki višak”. Novčana naknada u slučaju nezaposlenosti ne pripada vam kada vi kao zaposleni date otkaz ili kada sporazumno raskinete radni odnos.
Na kraju sam tekst Zakona o radu možete pronaći na ovom linku.
Adv. Aljoša R. Šmalcelj
